Gorom jezdi Kraljeviću Marko,
Gorom jezdi i gorom besidi:
„Čarna goro, ostala ti pusta,
Kad u tebi nema vode 'ladne,
Več da koljem moga konja Saru, 5
Da s' napijem iz konjiča krvca!"
Al' po vika brodarica vila:
„Ne kolj' konja, Kraljeviću Marko!
Ne kolj' konja ne čini ziana,
Več ti podi malo u napridak, 10
Tamo 'š naći bunar vode 'ladne,
Na bunaru tri čase srebrene."
Pode Marko malo unapridak
I on nade bunar vode 'ladne,
Na bunaru tri čase srebrene. 15
Uzme času Kraljeviću Marko,
Pa s' napije 'ladane vodice
I napoji svoga konja Šaru
Pa besidi Kraljeviću Marko:
„Sta ćeš , vilo, da te ja darivam, 20
H' ćeš groše ili ćeš dukate?"
Al' besidi brodarica vila:
„Nit ću groše, niti ću dukate,
Več tvom Sari noge sve ćetiri
I junaku obe oči čarne." 25
Al' besidi Kraljeviću Marko:
„Ded, pogledaj u to sunce jarko,
Di će danas poginuti Marko!"
Privari se brodarica vila
Pa pogleda u to sunce jarko. 30
Trgne Marko sablju od pojasa,
Pa udari brodaricu vilu.
Takoj' Marko lakó udario,
Sve joj zube iz glave izbio.
Ode Marko górom pivajuči, 35
Osta vila u gori plačuči.
Kazivačica: Kata Palić, rod. 1884., Čonoplja Zabilježio: Ive Prčić, 1939., 206-207.
Sanak snila budimska kraljica..., Epske pjesme i balade Hrvata u Mađarskoj, Uredio/Szerkesztette: Đuro Franković, Nakladnik/ Kiadó: Frankovics és Társa Kiadói Bt. Pečuh/Pécs, 2004., str. 23-24.
