Гором језди Краљевићу Марко,
Гором језди и гором бесиди:
„Чарна горо, остала ти пуста,
Кад у теби нема воде 'ладне,
Веч да кољем мога коња Сару, 5
Да с' напијем из коњича крвца!"
Ал' по вика бродарица вила:
„Не кољ' коња, Краљевићу Марко!
Не кољ' коња не чини зиана,
Веч ти поди мало у напридак, 10
Тамо 'ш наћи бунар воде 'ладне,
На бунару три часе сребрене."
Поде Марко мало унапридак
I он наде бунар воде 'ладне,
На бунару три часе сребрене. 15
Узме часу Краљевићу Марко,
Па с' напије 'ладане водице
I напоји свога коња Шару
Па бесиди Краљевићу Марко:
„Ста ћеш , вило, да те ја даривам, 20
Х' ћеш гроше или ћеш дукате?"
Ал' бесиди бродарица вила:
„Нит ћу гроше, нити ћу дукате,
Веч твом Сари ноге све ћетири
I јунаку обе очи чарне." 25
Ал' бесиди Краљевићу Марко:
„Дед, погледај у то сунце јарко,
Ди ће данас погинути Марко!"
Привари се бродарица вила
Па погледа у то сунце јарко. 30
Тргне Марко сабљу од појаса,
Па удари бродарицу вилу.
Такој' Марко лакó ударио,
Све јој зубе из главе избио.
Оде Марко гóром пивајучи, 35
Оста вила у гори плачучи.
