Beli se, beli, beli grad,
u njem mi konjci sigraju,
srebrne vuzde trgaju,
po devojku se spravljaju.
Devojka jim se plakala, 5
majka ju je tažila:
»Muči, pa muči, ćerčice,
tak su i mene vodili,
pak sam ti idobra doč’kala;
devetim zetom punica, 10
devetim snaham svekrva,
pod svakom snahom mladi sin,
pod najmlajšom mlada ći,
za nju se biju Bišćani
i sva hrvatska gospoda.« 15