Бели се, бели, бели град,
у њем ми коњци сиграју,
сребрне вузде тргају,
по девојку се справљају.
Девојка јим се плакала, 5
мајка ју је тажила:
»Мучи, па мучи, ћерчице,
так су и мене водили,
пак сам ти идобра доч’кала;
деветим зетом пуница, 10
деветим снахам свекрва,
под сваком снахом млади син,
под најмлајшом млада ћи,
за њу се бију Бишћани
и сва хрватска господа.« 15
