Kad je majka Maru oženila,
Majka se je vrlo žalovala,
A1 je Mara majci govorila:
„Ne žali se, mila majko moja,
Ti si mene dobrim ljudim dala: 5
Sekru momu kano ocu momu.
Sekrvici kano miloj majci,
Djeverićim kano i prstenkom
A zavicam kano i sestricam.
Svi mi majko godni i ugodni, 10
Nego nije moj mlađani vojno.
Kad mi majko u pohode dođeš,
Donesi mi ugodne darove:
Sekru momu šikane košulje,
Sekrvici suknju škrlatanu, 15
A đeverim konje osedlane,
Zaovicam šarene marame,
Vojnu momu od zlata jabuku,
Da bi njemu srcem povenula.
U Martinji velike su noći, 20
Noć velika i studeno vrime,
Sa mnom spava, obrnut se ne će;
U Ivanji veliki su dani,
Dan veliki i žestoko sunce,
Sa mnon grede, besediti ne će.“ 25
Al je majka Mari govorila;
„Ala Mare, ludo dite moje!
Kada budeš mišala ležanke,
Podanj meći trnje malmažine,
A poda se svilu i bumbaka.“ 30
I tako je učinila Mara.
Kad je iša noćcu noćevati,
Svojoj se je ljubi obrnia,
I svojoj je ljubi govoria:
„Ajme meni, virna ljubi moja 35
Teški su mi trnji malmažini!"
I lovi je rukom oko vrata
I ljubi je u oba obraza. —
Naša sloga, poučni, gospodarski i politični list god. X, broj 2., u Trstu 16. januara 1879., str. 6.
Hrvatske narodne pjesme što se pjevaju po Istri i Kvarnerskih otocih, preštampane iz "Naše sloge", Tiskarnica sinovah K. Amati u Trstu 1879., str. 18-19
Istarske narodne pjesme, izdala "Istarska književna zadruga", [Opatija], 1924., str. 12.
