Svu noć krasti, ništa ne ukrasti,
Neg pred zorom konja i devojku.
Konja vežu za kitu od jelve,
A devojku u belu kamaru.
Konju dadu sena i vodice, 5
A devojke vina i rakije.
Dok su konji seno uživali,
Skoči junak u jedan vinograd
I otrgne kitu lužmarina.
Prasne ljubu prek lica rumena, 10
Onde joj se krvca prolevala,
Kade joj se krvca prolevala,
Onde j' zrasla svake vrsti trava,
Svake vrsti, najveć detelina.
Žela ju je prelepa devojka 15
Zlatem srpom, belemi rukami,
Hitala ju pred brajnovi konji
I hitajuć konjem govorila:
„Jijte i pijte, konji brajna moga,
Zač vam je poć dug put putovati, 20
Putovati tri lugi zeleni.
Pervem luge jedna jabučica,
Drugem luge jedna mendulica,
Trećem luge ljuba Ivanova.
Zaspala je ljuba Ivanova 25
Pokraj puta luga zelenoga,
Našle su ju sluge Ivanove,
Šle su sluge Ivanu povedat,
Da su našle ljubu, gde j’ zaspala.
Oćeš, Ive, da ju probudimo? 30
Ne budite virne ljube moje,
Zač sam dobar za buditi ljube,
Još sam bolji za ljubiti ljube.
