Kostrenjčice mlade, noste se oholo,
Pak te vam zavidet svi gradi okolo,
Pak te doći fanti za vas oženiti,
I vam te, devojkam, tako govoriti:
„Blagoslovi, Bože, se take devojke, 5
Ke su tako lepe, bele i rumene.
Blagosiovi, Bože, majku ka vas rodi,
I onoga oca, ki vas lepo goji!
Blagosiovi, Bože, sve one zavojke,
Ke su zavijale prebili život vaš! 10
I još onu zipku, ka vas je takala,
Tere onu majku, ka vas je dojila!
Sve ča sam obašal širokoga sveta,
Nisam mogal najti takovoga cveta,
Kako u Kostrenoj mladjahnu devojku. 15
Ti si dušo moja, ja sam srce tvoje,
Pojdi dušo s manom na domište moje.“