Кострењчице младе, носте се охоло,
Пак те вам завидет сви гради около,
Пак те доћи фанти за вас оженити,
I вам те, девојкам, тако говорити:
„Благослови, Боже, се таке девојке, 5
Ке су тако лепе, беле и румене.
Благосиови, Боже, мајку ка вас роди,
I онога оца, ки вас лепо гоји!
Благосиови, Боже, све оне завојке,
Ке су завијале пребили живот ваш! 10
I још ону зипку, ка вас је такала,
Тере ону мајку, ка вас је дојила!
Све ча сам обашал широкога света,
Нисам могал најти таковога цвета,
Како у Костреној младјахну девојку. 15
Ти си душо моја, ја сам срце твоје,
Појди душо с маном на домиште моје.“
