„Stani, Mare, pod te voda teče!"
„Neka teče, da bi me ponesla,
Tuga mi je na srdašce pala,
Sve sporadi Kraljevića Marka:
Zjutra prosi, z večera me ne će.““ 5
„Ništar zato, lepa Mare mlada,
Marku ćemo odgovor poslati,
Da ne trudi sebe ni konjića,
Na zbor konje i na zbor junake.“
Zato Marko haje i ne haje, 10
Neg sakupi mnogolepu svaću,
Na zbor konje i na zbor junake,
I s njim’ jaše na to polje ravno.
Mare ga je od majke vidila,
Šla je ona majki povedati: 15
„Aj t! Boga, stara moja majka!
Na polju je neka lepa svaća.
Medju njim je Kraljeviću Marko,
Ki se lasne, kako sunce žarko:
Blazi majki, ka ga je rodila, 20
I divojki čiji bude biti!“
