Jure s jubom u komori spava,
komora mu žarkim suncem sjala,
od lipote lica Marinoga.
Malo temu postojalo vrime,
mladom Jurju za u love pojti. 5
Milo mu je probuditi jubu,
makal njoj je ispod glave ruku
i zatvara vrata od komore.
Kad je malo postojalo vrime,
mlad se Jure na se povratio. 10
Kad je došo k bilu dvoru svomu
majd’ od dvorih vrata zatvorena,
iza vratih majku dozivaše:
»Otvor dvore, mila majko moja!«
On pak grede u komore svoje, 15
ter mu juba slatki san boravi,
on je serdan po licu udari,
udilj je je cerna kerv oblila.
A on jubi svojoj govoraše:
»Ako jesi ludovala s majkom, 20
ne ćeš sa mnom Jurinom junnakom!
Mare, tada na pol probuđena,
tareć s rukom vele oči cerne,
kano ptica tiho progovori:
»Ona tvoja nevirnica majka, 25
ka me nije sankom probudila!«
