Јуре с јубом у комори спава,
комора му жарким сунцем сјала,
од липоте лица Маринога.
Мало тему постојало вриме,
младом Јурју за у лове појти. 5
Мило му је пробудити јубу,
макал њој је испод главе руку
и затвара врата од коморе.
Кад је мало постојало вриме,
млад се Јуре на се повратио. 10
Кад је дошо к билу двору свому
мајд’ од дворих врата затворена,
иза вратих мајку дозиваше:
»Отвор дворе, мила мајко моја!«
Он пак греде у коморе своје, 15
тер му јуба слатки сан борави,
он је сердан по лицу удари,
удиљ је је церна керв облила.
А он јуби својој говораше:
»Ако јеси лудовала с мајком, 20
не ћеш са мном Јурином јуннаком!
Маре, тада на пол пробуђена,
тарећ с руком веле очи церне,
кано птица тихо проговори:
»Она твоја невирница мајка, 25
ка ме није санком пробудила!«
