Jur zora vrhu nas rumen zrak razmeće... Писац: Динко Златарић
PJESAN LXXXVIII
Jur zora vrhu nas rumen zrak razmeće
nemirnu ošad las postele mrzeće,
i čini na svijeti rat noćnijem tminami
i gori još prijeti na nebu zvjezdanu.
Božice, što ćeš toj? opet se zavrati 5
gdje te muž čeka tvoj, ter njeguj njega ti.
Željan je sveđ reda starac pun godišta,
i sveđ te pogleda, a nam si za ništa.
Ovdi nas ne krijepi nijedan tvoj veće stvor,
ni obraz tvoj prilijepi, ni jasni tvoj pozor, 10
neg vila gizdava, ka samijem očima
noći nam skončava i svaki mrak s njima,
i vodi svijetle dni; sunce njoj svitlosti
zavidi i tamni pri takoj liposti.
Njom žene trava i cvit, i čuda još inih 15
jes u njoj, ka izrit vik mogal ja ne bih.
Tijem posal taj ođi, ne trudi zaman tuj,
spravi se i pođi, ter hrabra nabljuduj.
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XXI, Djela Dominika Zlatarića, str. 217, Zagreb, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
