Јур зора врху нас румен зрак размеће... Писац: Динко Златарић
ПЈЕСАН LXXXVIII
Јур зора врху нас румен зрак размеће
немирну ошад лас постеле мрзеће,
и чини на свијети рат ноћнијем тминами
и гори још пријети на небу звјездану.
Божице, што ћеш тој? опет се заврати 5
гдје те муж чека твој, тер његуј њега ти.
Жељан је свеђ реда старац пун годишта,
и свеђ те погледа, а нам си за ништа.
Овди нас не кријепи ниједан твој веће створ,
ни образ твој прилијепи, ни јасни твој позор, 10
нег вила гиздава, ка самијем очима
ноћи нам скончава и сваки мрак с њима,
и води свијетле дни; сунце њој свитлости
завиди и тамни при такој липости.
Њом жене трава и цвит, и чуда још иних 15
јес у њој, ка изрит вик могал ја не бих.
Тијем посал тај ођи, не труди заман туј,
справи се и пођи, тер храбра набљудуј.
Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига XXI, Дјела Доминика Златарића, стр. 217, Загреб, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
