Jarac u pameti—Sganarelle ou le Cocu imaginaire/17
| ←Šena šesnaesta | Jarac u pameti Писац: Жан Баптист Поклен Молијер Šena sedamnaesta |
Šena osamnaesta→ |
Jela: Tako je, podlagam se dobrovoljno jednomu ovako pravednu zakonu. Ćaće, odredi kako ti hoćeš i od mene i od mojijeh požuda kad god ti drago; dospjej moju vjeru, er sam odlučila slijedit ono što sam držana; sve što sam prije ćutjela, sadara ja ista tlačim; evo me ovdi za obslužit u svemu što god mi ustiješ zapovidjet.
Lambro: A, a, sad mi ideš po ćudi kad te čujem tako govorit. Per vita mia, tako sam se obeselio da mi su od veselja i radosti u jedan čas počeli noge igrat, da bih ovako star, da se ne strašim da će se mnom čeljad rugat, sad zabalo. Amo stani k meni, hodi ovdi neka te zagrlim; jednomu ocu stoji dobro poljubit svoju kćer kad god hoće bez da iko ima česa rijet. (Poljubiva je). Da si blažena! Rados koju ćutim, videći te tako skladnu, činit će mi se pomladit, koliko da sam od dvaes godišta.
|