Razboli se lipe Janje majka
Pak zaiska vode iza gore,
Iza gore, s mista strašljivoga.
Ona misli da niko ne čuje,
To je cula Janjica divojka. 5
Opravlja se štogod lipće može,
Nase meće svilu i kadivu,
A na glavu devet burundžuka,
A na prste devet prstenova,
Svaki vridi po devet gradova. 10
Uze vidro i ode na vodu,
Kad je došla u zelenu goru,
Kada na vodi dvanajst Senjanina
I med njima Senjanin Ivo:
„Čija s' ljuba, čija li si sela?" 15
„Ja sam sela Kraljevića Marka,
A ljuba sam Zmaja Ognjenoga."
Uze vidro pak za'iti vode
Pak joj daje dvanajst pratioca,
Daje prate do zelene gore 20
Bez mrmora i bez razgovora,
Brez smijanja i bez upitanja.
Kad su došli do kraj črne gore,
Al' besidi Janjica divojka:
,Bogat vami, dvanajst pratioca! 25
Evo vama zelena j abuka,
Zagrizena, a ne iz'idena,
Pak podajte Senjaninu Ivi,
Pa ćetega tako pozdraviti:
„„Nij' to sela Kraljevića Marka, 30
Nitje ljuba Zmaja Ognjenoga,
Več ona je Janjica divojka,
Koju prosiš devet godin' dana,
Ti je prosiš, ona poči neće."„
Kad je Ive razabrao glase, 35
Skaće Ivo na gola konjiča
Od hitrosti u tankoj košulji,
Pa on vija Janjicu divojku.
Janja u dvor, a Ivo joj pod dvor,
Pa besidi Senjanine Ivo: 40
„Mol' se Bogu, Janjice divojko,
Što mi nisi pravo kazivala,
Ne bi majku vodom napojila."
Kazivačica: Eva Drvar, Čonoplja Zabilježio: Ive Prćić, 1939., 221-223.
Sanak snila budimska kraljica..., Epske pjesme i balade Hrvata u Mađarskoj, Uredio/Szerkesztette: Đuro Franković, Nakladnik/ Kiadó: Frankovics és Társa Kiadói Bt. Pečuh/Pécs, 2004., str. 54-55.
