Разболи се липе Јање мајка
Пак заиска воде иза горе,
Иза горе, с миста страшљивога.
Она мисли да нико не чује,
То је цула Јањица дивојка. 5
Оправља се штогод липће може,
Насе меће свилу и кадиву,
А на главу девет бурунџука,
А на прсте девет прстенова,
Сваки вриди по девет градова. 10
Узе видро и оде на воду,
Кад је дошла у зелену гору,
Када на води дванајст Сењанина
I мед њима Сењанин Иво:
„Чија с' љуба, чија ли си села?" 15
„Ја сам села Краљевића Марка,
А љуба сам Змаја Огњенога."
Узе видро пак за'ити воде
Пак јој даје дванајст пратиоца,
Даје прате до зелене горе 20
Без мрмора и без разговора,
Брез смијања и без упитања.
Кад су дошли до крај чрне горе,
Ал' бесиди Јањица дивојка:
,Богат вами, дванајст пратиоца! 25
Ево вама зелена ј абука,
Загризена, а не из'идена,
Пак подајте Сењанину Иви,
Па ћетега тако поздравити:
„„Ниј' то села Краљевића Марка, 30
Нитје љуба Змаја Огњенога,
Веч она је Јањица дивојка,
Коју просиш девет годин' дана,
Ти је просиш, она почи неће."„
Кад је Иве разабрао гласе, 35
Скаће Иво на гола коњича
Од хитрости у танкој кошуљи,
Па он вија Јањицу дивојку.
Јања у двор, а Иво јој под двор,
Па бесиди Сењанине Иво: 40
„Мол' се Богу, Јањице дивојко,
Што ми ниси право казивала,
Не би мајку водом напојила."
