Gizdava ma vilo, ka mi s' jak svitli dan

Gizdava ma vilo, ka mi s' jak svitli dan
Писац: Џоре Држић

Gizdava ma vilo, ka mi s' jak svitli dan,
     Tve lice pribilo na prozor dej mi van.

Jur sahnem da vidim anđelsku tvu lipos,
     Dan i noć ku slidim sa svu moć i kripos.

Oj vilo gizdava, daj vidit tve lice, 5
     U kom je sva slava nebeske danice.

Ranu još ku mi da tvoj pogled prilipi,
     Da me sad izvida i trudna pokripi.

Evo t' sam jur skončan, smrt mi je primila,
     Kroz pogled tvoj sončan kojim me s' smamila. 10

Tuđin žali mene obraz moj kad vidi
     S uzdahom gdi vene i tamno gdi blidi.

A ti se ne stidiš, biserni moj cvite,
     Gdi mene tač vidiš da ginem krozi te.

Molim te još vilo, ne čin' se želiti, 15
     Tve ličce pribilo dopus' mi viditi.

Jer trudne muke su dragoga želiti,
     Još muke veće su ne moć ga viditi.

Извор[уреди]

Stari pisci hrvatski, knjiga 33, Džore Držić: Pjesni ljuvene, strana 40, Jugosalavenska akademija znanosti i umjetnosti, Zagreb 1965.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоре Држић, умро 1501, пре 523 године.