Evo ja, sunašce, spravih se dalek poć',
a lje me srdašce tužno ću s tobom oć'.
Rad toga, cviete moj, molim te ljuveno,
liepo ga s tvojiem goj, čim dogju, takmeno.
Ako mi koji dan sgodi se van postat', 5
mis'o će ma tvoj stan pohodit' čestokrat
ti ve mi ne čezni, kad god prigj' u moj dvor,
a kad god me pjesni šti' za drag razgovor,
i nemoj, kroz ljubav tvoj ures da tuži,
bez mene tako stav, čim nas čes sadruži. 10
Ostavaj s bogome i rajsko sunašce,
čin' da je s tobome svegjer me srdašce.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Хорације Мажибрадић, умро 1641, пре 383 године.
