Ervan župan konji kuje,
Sve konjici putonogi,
Putonogi, brusohodi,[1]
Da pohodi po divojke,
Po divojke sojke sive. 5
Al govori ta divojka,
Ta divojka sojka siva:
»A ja neću te da neću,
Stvoriću se tanka igla,
Zabiću se u drumove, 10
U drumove u prahove.«
»A ja Ervan stvoriću se,
Stvoriću se buji vitar,
Razduvaću sve prahove,
Sve prahove sa drumove. 15
I naći ću tanku iglu,
I tako ćeš moja biti!«
»A ja neću te da neću,
Stvoriću se mrena riba,
Zabiću se u dubljine, 20
U dubljine u morove.«
»A ja Ervan stvoriću se,
Stvoriću se hitra miriža,
Primrižiću sve dubljine,
Sve dubljine u morove. 25
Uhvatiću mrenu ribu,
I tako ćeš moja biti.«
»A ja neću te da neću,
Stvoriću se sojka ptica,
Zabiću se u lugove, 30
U lugove u gajove.«
»A ja Ervan stvoriću se,
Stvoriću se hitar škopac,
Primrižiću sve lugove,
Sve lugove, sve gajove. 35
Uhvatiću sojku pticu,
I tako ćeš moja biti.«
»E ja hoću te da što ću,
E ja hoću te da što ću!«
„Zbomik za narodni život i običaje Južnih Slavena". Jug. Akademija. Zagreb, 1933., XIX/1, str. 181-196, Joca Ćosić, »Narodne pjesme (Rekaš u Rumunjskoj)-Prvo kolo., pesma br. 14. str.188.
