Ерван жупан коњи кује,
Све коњици путоноги,
Путоноги, брусоходи,[1]
Да походи по дивојке,
По дивојке сојке сиве. 5
Ал говори та дивојка,
Та дивојка сојка сива:
»А ја нећу те да нећу,
Створићу се танка игла,
Забићу се у друмове, 10
У друмове у прахове.«
»А ја Ерван створићу се,
Створићу се буји витар,
Раздуваћу све прахове,
Све прахове са друмове. 15
I наћи ћу танку иглу,
I тако ћеш моја бити!«
»А ја нећу те да нећу,
Створићу се мрена риба,
Забићу се у дубљине, 20
У дубљине у морове.«
»А ја Ерван створићу се,
Створићу се хитра мирижа,
Примрижићу све дубљине,
Све дубљине у морове. 25
Ухватићу мрену рибу,
I тако ћеш моја бити.«
»А ја нећу те да нећу,
Створићу се сојка птица,
Забићу се у лугове, 30
У лугове у гајове.«
»А ја Ерван створићу се,
Створићу се хитар шкопац,
Примрижићу све лугове,
Све лугове, све гајове. 35
Ухватићу сојку птицу,
I тако ћеш моја бити.«
»Е ја хоћу те да што ћу,
Е ја хоћу те да што ћу!«
„Збомик за народни живот и обичаје Јужних Славена". Југ. Академија. Загреб, 1933., XIX/1, стр. 181-196, Јоца Ћосић, »Народне пјесме (Рекаш у Румуњској)-Прво коло., песма бр. 14. стр.188.
