Razboli se junaku divojka
Od boiesti, od ljute zalosti.
Junak ju je gusto pohajao;
Lipi joj je dari donašajo,
Blide kunjve[1] i naranče žute 5
Junak joj je sedio nad zglavje,
Pa joj počne s tiha besiditi:
"Aj divojko, oii mi umriti?...“
""Ako umrem, majki ću umriti;
Ako živim, tvoja hoću biti.““ 10
I to zusti i dušicu spusti!
Junak ju je lipo narišio;
Još joj lipju jamu ukopajo.
Na glavu joj jelvu posadijo,
A na ruke rumane rožice, 15
A na noge vodu propustijo:
Ki je trudan da tutu počine,
Ki je žejan da se sponapije.
Tud pasuju dva mlada junaka:
"Čigova to juba pokopana? 20
Jelvica je: visoka je bila;
Rožica je: i lipa je bila!"
