Разболи се јунаку дивојка
Од боиести, од љуте залости.
Јунак ју је густо похајао;
Липи јој је дари донашајо,
Блиде куњве[1] и наранче жуте 5
Јунак јој је седио над зглавје,
Па јој почне с тиха бесидити:
"Ај дивојко, оии ми умрити?...“
""Ако умрем, мајки ћу умрити;
Ако живим, твоја хоћу бити.““ 10
I то зусти и душицу спусти!
Јунак ју је липо наришио;
Још јој липју јаму укопајо.
На главу јој јелву посадијо,
А на руке румане рожице, 15
А на ноге воду пропустијо:
Ки је трудан да туту почине,
Ки је жејан да се спонапије.
Туд пасују два млада јунака:
"Чигова то јуба покопана? 20
Јелвица је: висока је била;
Рожица је: и липа је била!"
