Dokole ja željah viditi vil ovu,
ino jur ne veljah ner da se nje zovu;
toliku držah čes u milos priti njoj,
jer slavni nje ures zamami život moj.
A sad me govorit može nje sluga svak, 5
kad od nje izdvorit može rič moj žitak;
ter kad mnih sve sasvim da živem u pokoj
gdi se nje sluga vim a venčac ona moj,
tadaj mi ljubezni zadaše žestok jad
i željne boljezni, da nisam živit rad; 10
jer viđu da služu gdi sam ja obljubljen,
ter jošte ne družu; zatoj sam izgubljen!
Ar kad me za zdravje nje ljepos uprosi,
grlo mi nje slavje svu pamet zanosi,
ter ino odsela ne želim ni tužu 15
nego nje vesela da ličca sadružu.
Pravlju još u meni: neću ja imat lik
u želji ljuveni po sve dni, po vas vik,
dokole u rukah onuj stvar ne vidim
ka čini u mukah ljuvenih da blidim.20
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
