Kuntrado široka, vele si mi duga,
Vele si mi duga, pobije me tuga,
Obajde me žalost, da kadi će biti,
Da kadi će biti tužna mladost moja.
Tužna mladost moja svaki dan na manje, 5
Kako letnja trava, ka se srpom žanje.
Ne žanje se trava, ner žanje se žito.
Služil sam te lito, kade mi je mito?
Ne bi me platilo tvojga oca blago,
Tvoga oca blago ni majkina dota, 10
Kot bi me platila ta tvoja lipota:
Ta tvoja glavica, ka je puna vlasi;
Vedro čelo tvoje vlasi natkrineno,
Kako ravno polje z travum obrašćeno;
Te tvoje obrve lipo su stvorene, 15
Param da su s perom na hartu složene;
Ta tvoj punteni nos med oči postavan,
Te tvoje očice kako jagodvice,
Te tvoje dva lišca lipo su rumeni,
Kako dvi jabuke, kada su červjeni; 20
Te tvoje ustice, kada progovore
Param da se vrata od raja otvore;
Te tvoje zubiće lepo redom stoje,
Kako i oblaci, kada snigom sole;
Ta tvoja bradica na kojoj jamica, 25
Ta tvoj prebili vrat, na kom je znamenji
Pristal bi ga koral i drago kamenji.
