Кунтрадо широка, веле си ми дуга,
Веле си ми дуга, побије ме туга,
Обајде ме жалост, да кади ће бити,
Да кади ће бити тужна младост моја.
Тужна младост моја сваки дан на мање, 5
Како летња трава, ка се српом жање.
Не жање се трава, нер жање се жито.
Служил сам те лито, каде ми је мито?
Не би ме платило твојга оца благо,
Твога оца благо ни мајкина дота, 10
Кот би ме платила та твоја липота:
Та твоја главица, ка је пуна власи;
Ведро чело твоје власи наткринено,
Како равно поље з травум обрашћено;
Те твоје обрве липо су створене, 15
Парам да су с пером на харту сложене;
Та твој пунтени нос мед очи поставан,
Те твоје очице како јагодвице,
Те твоје два лишца липо су румени,
Како дви јабуке, када су червјени; 20
Те твоје устице, када проговоре
Парам да се врата од раја отворе;
Те твоје зубиће лепо редом стоје,
Како и облаци, када снигом соле;
Та твоја брадица на којој јамица, 25
Та твој пребили врат, на ком је знамењи
Пристал би га корал и драго камењи.
