Visoka jele do neba
Široko grane pustila
Dva ravn poja prikrila
Trećega jele ne mogla
Na komu žuta naranča, 5
A pod narančon posteja,
Posteja svilon vezena
Na njome spava divojka,
Divojka bila rumena.
Zapuha vitar sa gore 10
Otrune listak naranče
Divojci pade na lice,
Stala ga mlada proklinjat:
„Prokleta žuta narančo,
Ti vele cviton cvatila, 15
A malo rodon rodila.
Što si me o sna budila,
Lipo ti bijah zaspala
Na ruci moga dragana.
I vino i čelo sve van zdravo, veselo, 20
Vaše lice rumeno, uvik cvalo, nevelo.
