Висока јеле до неба
Широко гране пустила
Два равн поја прикрила
Трећега јеле не могла
На кому жута наранча, 5
А под наранчон постеја,
Постеја свилон везена
На њоме спава дивојка,
Дивојка била румена.
Запуха витар са горе 10
Отруне листак наранче
Дивојци паде на лице,
Стала га млада проклињат:
„Проклета жута наранчо,
Ти веле цвитон цватила, 15
А мало родон родила.
Што си ме о сна будила,
Липо ти бијах заспала
На руци мога драгана.
I вино и чело све ван здраво, весело, 20
Ваше лице румено, увик цвало, невело.
