Da bi mi govoril, molju te, cvite moj,
jeda t' sam satvoril koju zled sluga tvoj?
jeda li mač ubi od tvojih koga moj,
jeda li što zgubi za mene razum tvoj,
ter nećeš jur k meni obrnut tvoj ures,5
tvoj obraz rumeni život moj u kom jes?
Ma neka istinu svršeno budu rit:
čas ljepos jedinu ne puštaš obazrit.
Reci mi Boga rad krozač mi činiš toj,
ako nis' s mene kad imala nepokoj?10
Moj venče biserni, ne znaš li jer sam tvoj?
ne znaš li jer vjerni tvoj sluga jes ovoj?
Ne znaš li er sam ja on, kruno povita,
za koga t' ime sja po stranah od svita?
Od mene ter skrivat nemoj tve radosti,15
pust' ljepost uživat za svoje mladosti;
a nemoj zbrajati uzaman mlade dni,
neka t' se kajati po roku sila nî.
Ar, svitla gospođe, ovoj zna' tvoja moć:
oni dan ki pođe ne more veće doć.20
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
