Пређи на садржај

DJEVOJKA GOVORI.

Извор: Викизворник
DJEVOJKA GOVORI.
Писац: Динко Рањина
50. pesma Pjesni razlike


DJEVOJKA GOVORI.


* * *


   Jedan dan šetaje po lugu zelenu,
 za rados gledaje na vodu studenu,
    upazih kon vira, ki bistro viraše,
 jednoga pastira gdi ranjen ležaše
    na krilu vil jedne, ka srcem tužnime
 u suze neredne plakaše nad njime.
    Videć čim pozira na nju nje dobro toj,
 gdi ranjen umira u muci nerednoj,
    a pastir svim smrti da se bliz viđaše
 život svoj, ki strti zla boles nagljaše,
    većma ga vile plač moraše u gori,
 neg rana, koju mač prem bridak satvori.
    Djevica ja mlada želeći viditi,
 ku svrhu stvar tada imaće na sviti,
    u hladan skrih se mrak od dubja sred gore,
 sunčani gdi se zrak vik nazrit ne more,
    gdi moć me nijednu vlas ne imaše viditi,
 jer se sva u taj čas za grane tjeh skriti.
    Tuj riječi smiljene pastira, ki mraše,
 i suze smućene vile, ka plakaše,
    rekal bi, da bihu pateći zlu silos
 sve vode, ke vrihu, priveli na milos,
    i tvrdi taj kami, ki blizu njih staše,
 njih jadnim tugami da se zlo boljaše.
    Pastir taj videći, da blizu smrti jes,
 rič ovu kti reći pri neg ga skrati čes:
    o vilo, ljepotom ka se mož svud slavit,
 ni mi, znaj, životom mučno se rastavit,
    istom da u tvome srcu ja na sviti
 za ko godi brime moć budu živiti.
    A vila, ku poraz čemeran opteče,
 čuvši taj snižan glas rič ovuj tuj reče:
    ako nas ki svu moć uzbude skratiti,
 kako će igdar moć sam drugi živiti?
    i ako u tvomu sve srcu živu ja,
 a tva čes u momu živit se dostoja;
    i ki si čas moja, budući umri ti,
 kako ću moći ja bez tebe živiti?
    I čime suzami riči tej veljaše,
 rane mu kosami rusima sve traše,
    a on njoj na skuti čim bolan ležaše
 čemeran plač ljuti ustima pijaše.
    I tako cvileći zgodi se čudna stvar,
 do danas ku reći ja ne čuh nikadar:
    celove pastir taj pokonje vili toj
 dajući na svit saj prikrati život svoj,
    kojega i vila životom sadruži,
 toli čes nemila duši joj prituži.
    Tač oba umriše, jednoga sgubiv mač,
 dragoga, ki biše bolježljiv, grozan plač.




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.