Blažen dan, hip i čas u ki me postavi
pod tvoju slavnu vlas, moguća Ljubavi!
Blažene tve strile, luk, trkač blažen tvoj,
blažene tve sile, cvil i plač blažen moj;
blaženi uzdasi kijem srce tuži me,
blaženi i drazi vezi kijem sveza me!
Blažena nad sve ino, me dobro svakoje,
me blago jedino, slatka mâ gospoje!
U tebi môj rani našo se oni lik
u nijednoj ki strani ne bi se našo vik,
u tebi duša mâ slatku onu bogatu
za trude sve prima veselu svim platu.
Tim, silna Ljubavi, sve strijele ognjene
najbrže upravi mlađahna put mene.
Rani me i rani i strijela ne štedi
pokli ti môj rani slatki lijek odredi.
Er drugo ne želi srdačce stravljeno
negli lijek veseli i da je ranjeno.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Иван Бунић Вучић, умро 1658, пре 366 година.
