Блажен дан, хип и час у ки ме постави
под твоју славну влас, могућа Љубави!
Блажене тве стриле, лук, тркач блажен твој,
блажене тве силе, цвил и плач блажен мој;
блажени уздаси кијем срце тужи ме,
блажени и дрази вези кијем свеза ме!
Блажена над све ино, ме добро свакоје,
ме благо једино, слатка мâ госпоје!
У теби мôј рани нашо се они лик
у ниједној ки страни не би се нашо вик,
у теби душа мâ слатку ону богату
за труде све прима веселу свим плату.
Тим, силна Љубави, све стријеле огњене
најбрже управи млађахна пут мене.
Рани ме и рани и стријела не штеди
покли ти мôј рани слатки лијек одреди.
Ер друго не жели срдачце стрављено
негли лијек весели и да је рањено.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Иван Бунић Вучић, умро 1658, пре 366 година.
