Banović Mijate
Lipa ti je s večera vedrina,
Još je lipša sama misečina!
Lipo ti je more i pramore,
Još su lipše kule Deanove,
Ke je bia Dean zagradia, 5
Pokle mu je baba preminia!
Sta to grmi, al se zemlja trese,
Ali puca more u pramore,
Al se ore kule Deanove,
Al pucaju nazadu lumbarde? 10
Cimbulj bije care gospodine,
Cimbulj bije i čini veselje,
Da je lipo roblje ufatio,
Lipo roblje, Banović Mijata,
Lipo roblje, vidit ga je lipo. 15
Na njemu je sedam samokresa,
Sve od srebra i od suha zlata,
Svaki valja stotina dukata:
Na njemu su do dva pasa zlatna
Svaki valja stotina dukata; 20
Na njemu je puška brešankinja,
Koja biše u Breši kovana;
Na njemu je kapa novedina.
Sve od srebra i od suha zlata;
Na vrh nje mu jedno kolo zlata, 25
Kose sjaju kano sunce žarko.
Govori mu Gospodine Care:
„Kurbe sinu, Banović Mijate,
Do dva sam te puta ufatia,
Oba si mi puta utekao. 30
Al mi treće ubignuti ne ćeš.
Ko se ne ćeš junak poturčiti,
Rusu ću ti glavu ufatiti:
Poturči se, Banović Mijate,
Dati ću ti svu Bosnu ponosnu [1] 35
I po ravne zemlje Albanije
I jedinu ćercu za ljubljenje!“
Govori mu Banović Mijate:
„Bog te vidi, Gospodine Care,
Šta će meni sva Bosna ponosna, 40
Dok ja imam ravnu Albaniju?
Što će meni turske vislinine,
Dok ja imam bnetačkih cekina,
Ni šta će mi turkinjice bule,
Dok ja mladi imam Vlasinjica?“ 45
Ma još care za Boga znađaše,
Ne da njemu odasići glavu,
Već ga meće u tamnicu škuru.
On ga meće za tri bela danka,
Ne nosi mu ni iva, ni piva. 50
Kad se treći danak navršia,
Kralj je svojoj kćeri besidio:
„Odi, srce, u kamare bile,
Obuci se štogod lipše moreš,
Sve u svilu i u rusovinu 55
U paninu do zemljice črne;
Na se metni devet prstenova,
Svaki valja grada bijeloga,
I uzimlji ključe desetere,
I otvaraj devetera vrata, 60
Kroz deseta ugledaj Mijata.“
Kako njoj je babo naredia,
Onako je mlada učinila:
I uzimlje ključe desetere
I otvara devetera vrata. 65
Kroz deseta ugleda Mijata.
Ovako mu besedila mlada:
„Bog te vidi, Banović Mijate,
Eli ti je dodijala glađa?
Eli ti je dodijala žeđa?“ 70
„„Valaj, nije, turkinja divojko!““
„Eli ti je tama dodijala?“
„„Valaj, nije, turkinja divojko!““
„El, ti imaš kod dvora ljubovcu?“
„„Valaj, nimam, turkinja divojko!!““ 75
„Sil’ kad kojoj tvrdu viru dava?“
„„Valaj, nisam, turkinja divojko!““
„Sil’ kad koju ljubia potajno?“
„„Valaj, nisani,turkinja divojko!““
(Ma da bi ti na večeri bile, 80
Više bi ih od stotine bilo!)
„Eli si se, junak, oženia?“
„„Valaj,nisam,turkinja divojko!““
„Eli bi se, junak, oženia?“
„„Valaj, bi se, turkinja divojko!““ 85
Govori mu turkinja divojka:
„Bog te vidi, Banović Mijate,
Hoćeš meni tvrdu viru dati,
Da ćeš menj za ljubu uzeti,
Ja ću mome babi pod orame, 90
Ukrast ću mu dva najbolja konja
Sebi Vilu, a tebi Goluba,
Jaspre mlada kolik budem mogla,
I mi ćemo noćom ubignuti!“
Govori joj Banović Mijate: 95
„Bog te vidi, turkinja divojko,
Hoćeš s’ mojim krstom pokrstiti,
Hoćeš moju viru virovati,
Da ću tebe za ljubu uzeti!“
Ona Miji besedila mlada: 100
„Ja ću tvoju viru virovati!“ —
Iđe mlada babi pod orame,
Ukrala mu dva najbolja konja,
Sebi Vilu, a njemu Goluba,
Jaspre mlada koliko je mogla, 105
I oni su noćom pobignuli.
Kad je svomu dvoru dovodia,
Njegovim se krstom pokrstila,
Njegovu je viru virovala
I ona mu za ljubicu bila. 110
Lip su skupa porod porodili,
Tri kjerice a četiri sina!
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
