Бановић Мијате
Липа ти је с вечера ведрина,
Још је липша сама мисечина!
Липо ти је море и праморе,
Још су липше куле Деанове,
Ке је биа Деан заградиа, 5
Покле му је баба преминиа!
Ста то грми, ал се земља тресе,
Али пуца море у праморе,
Ал се оре куле Деанове,
Ал пуцају назаду лумбарде? 10
Цимбуљ бије царе господине,
Цимбуљ бије и чини весеље,
Да је липо робље уфатио,
Липо робље, Бановић Мијата,
Липо робље, видит га је липо. 15
На њему је седам самокреса,
Све од сребра и од суха злата,
Сваки ваља стотина дуката:
На њему су до два паса златна
Сваки ваља стотина дуката; 20
На њему је пушка брешанкиња,
Која бише у Бреши кована;
На њему је капа новедина.
Све од сребра и од суха злата;
На врх ње му једно коло злата, 25
Косе сјају кано сунце жарко.
Говори му Господине Царе:
„Курбе сину, Бановић Мијате,
До два сам те пута уфатиа,
Оба си ми пута утекао. 30
Ал ми треће убигнути не ћеш.
Ко се не ћеш јунак потурчити,
Русу ћу ти главу уфатити:
Потурчи се, Бановић Мијате,
Дати ћу ти сву Босну поносну [1] 35
I по равне земље Албаније
I једину ћерцу за љубљење!“
Говори му Бановић Мијате:
„Бог те види, Господине Царе,
Шта ће мени сва Босна поносна, 40
Док ја имам равну Албанију?
Што ће мени турске вислинине,
Док ја имам бнетачких цекина,
Ни шта ће ми туркињице буле,
Док ја млади имам Власињица?“ 45
Ма још царе за Бога знађаше,
Не да њему одасићи главу,
Већ га меће у тамницу шкуру.
Он га меће за три бела данка,
Не носи му ни ива, ни пива. 50
Кад се трећи данак навршиа,
Краљ је својој кћери бесидио:
„Оди, срце, у камаре биле,
Обуци се штогод липше мореш,
Све у свилу и у русовину 55
У панину до земљице чрне;
На се метни девет прстенова,
Сваки ваља града бијелога,
I узимљи кључе десетере,
I отварај деветера врата, 60
Кроз десета угледај Мијата.“
Како њој је бабо наредиа,
Онако је млада учинила:
I узимље кључе десетере
I отвара деветера врата. 65
Кроз десета угледа Мијата.
Овако му беседила млада:
„Бог те види, Бановић Мијате,
Ели ти је додијала глађа?
Ели ти је додијала жеђа?“ 70
„„Валај, није, туркиња дивојко!““
„Ели ти је тама додијала?“
„„Валај, није, туркиња дивојко!““
„Ел, ти имаш код двора љубовцу?“
„„Валај, нимам, туркиња дивојко!!““ 75
„Сил’ кад којој тврду виру дава?“
„„Валај, нисам, туркиња дивојко!““
„Сил’ кад коју љубиа потајно?“
„„Валај, нисани,туркиња дивојко!““
(Ма да би ти на вечери биле, 80
Више би их од стотине било!)
„Ели си се, јунак, ожениа?“
„„Валај,нисам,туркиња дивојко!““
„Ели би се, јунак, ожениа?“
„„Валај, би се, туркиња дивојко!““ 85
Говори му туркиња дивојка:
„Бог те види, Бановић Мијате,
Хоћеш мени тврду виру дати,
Да ћеш мењ за љубу узети,
Ја ћу моме баби под ораме, 90
Украст ћу му два најбоља коња
Себи Вилу, а теби Голуба,
Јаспре млада колик будем могла,
I ми ћемо ноћом убигнути!“
Говори јој Бановић Мијате: 95
„Бог те види, туркиња дивојко,
Хоћеш с’ мојим крстом покрстити,
Хоћеш моју виру вировати,
Да ћу тебе за љубу узети!“
Она Мији беседила млада: 100
„Ја ћу твоју виру вировати!“ —
Иђе млада баби под ораме,
Украла му два најбоља коња,
Себи Вилу, а њему Голуба,
Јаспре млада колико је могла, 105
I они су ноћом побигнули.
Кад је свому двору доводиа,
Његовим се крстом покрстила,
Његову је виру вировала
I она му за љубицу била. 110
Лип су скупа пород породили,
Три кјерице а четири сина!
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
