Ako t' je koji vaj, putniče, rad boga
uztegni svoj stupaj vrh pisma ovoga,
ter proštiv za mal čas, molim te, sa mnom tuj
požaluj moj poraz, i sve zlo požaluj.
Odi cvit od vila počiva, ma ljubi, 5
koju smrt nemila neredno pogubi
na poli nje lita, ter što bi umrlo,
ugrabi od svita za gladno nje grlo,
a što bi živuće, protiv nje volji, znaj,
toj naglo i vruće u višnji stupi raj; 10
ona se sad moli u višnjeg', znam, za me,
a vajmeh! ja doli lje plačem dobro me.
Tim, dragi i mili putniče, rad boga
sa mnome pocvili vrh groba ovoga;
to li si opravan k veselju kom godi, 15
ne stoj tu u zaman, kuda greš, prohodi.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Хорације Мажибрадић, умро 1641, пре 383 године.
