Ako je ono stvor razumni što scine
da tužnim razgovor imat je družine,
tko ima nevolju ali ke boljezni
hod', gleda' gdi bolju u želno' ljubezni;
ter ako poslišit bude me svis tvoja, 5
scijen' da ćeš utišit ončas mnom zla svoja.
Pače ću reć drugu: kad budeš toj vidit,
za moj plač i tugu većma se ć povridit;
većma se ć pobolit, žaleći mene sve,
ter neć moć ne polit suzami ličce tve, 10
kako se sad moje polijeva svaki hip
cjeć ove gospoje za ku sam jak nalip,
kažući jur ka mni vazda se vesela,
ter me je u tamni laberint zavela,
iz koga izljesti ne more mâ mlados. 15
dokli me izvesti ne bude nje rados.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
