Ако је оно створ разумни што сцине
да тужним разговор имат је дружине,
тко има невољу али ке бољезни
ход', гледа' гди бољу у желно' љубезни;
тер ако послишит буде ме свис твоја, 5
сцијен' да ћеш утишит ончас мном зла своја.
Паче ћу рећ другу: кад будеш тој видит,
за мој плач и тугу већма се ћ повридит;
већма се ћ поболит, жалећи мене све,
тер нећ моћ не полит сузами личце тве, 10
како се сад моје полијева сваки хип
цјећ ове госпоје за ку сам јак налип,
кажући јур ка мни вазда се весела,
тер ме је у тамни лаберинт завела,
из кога изљести не море мâ младос. 15
докли ме извести не буде ње радос.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
