Ah, kruno biserna, tvojijem ličcem pribilim
striljaš me čemerna, ter činiš da cvilim
boležljiv život moj dan i noć ki tužim,
rumeni obraz tvoj želeći da združim,
koji je ['Choje'], nad svijem slavan, tač sličan k Eleni, 5
cjeć koga mene [plan] skončava ljuveni,
dan i noć plačući, pokle mi s' gospoja,
sam sebe kunući, zač ne imam pokoja;
er nitko na saj svit nije tako ucviljen
tko more razumit ko sam ja uhiljen. 10
Funjestru, krunice, ja tvoju kad viđu,
tad suze na lice iz oči mi priđu.
Gospođe, ovi gniv čin' da me ostavi,
jere sam istom živ cjeć tvoje ljubavi.
Haj, ne imam pokoja, oh, rani [nî] lijeka, 15
tužna mlados moja tužeći dovijeka;
i pravo mogu rit: ne bi me vidjela
sve dane na saj svit cjeć tebe vesela,
ka ['Kha'] moreš učinit da veće ne tužu,
obraz tvoj rumenit stvoriti da združu. 20
Lasno se smilit mož na mene, gospođe,
[i] ovi oštar nož da mene mimođe.
Molim te, ovi gniv čin' da me ostavi,
jere sam istom živ cjeć tvoje ljubavi.
Ne čin' me da tužu u želji ljuveno', 25
želeći da združu ličce tve rumeno.
Oh, koja svu svitlos dobivaš danici,
dopusti tuj milos tvojemu služici;
pogledaj ka Bogu, ki nas je satvoril,
ter meni nebogu izvidaj ljuven stril. 30
K vam ['Q uam'], miri, vapiju ki mene slišite,
sa strana obiju na mene panite;
ranite mu mlados, ka smrti da priđu,
da t' veće tuj rados očima ne viđu;
zač ['S aç'] na me gospoja zapusti sasvim tač, 35
ne da mi pokoja dan i noć negli plač.
Toga cić, ljubavi, zgoril ti luk i stril
ka mene dobavi okoli takej vil.
Vapiju prid Boga, da t' sudi dušicu,
kom mene neboga ostavljaš služicu. 40
Život ['S giuot'] moj čemerni, dan i noć ki tuži,
obraz tvoj rumeni želeći da združi!