Злу вечеру вечерао Марко,
Мало круха, и главицу лука;
Грохотом се насмијао Марко.
„Што се смијеш моје чедо Марко?
„Јал' убогој вечерици твојој, 5
„Јал' старости твоје старе мајке?“
Ал' јој вели Краљевићу Марко:
„Не смијем се, моја стара мајко,
„Ја убогој вечерици мојој,
„Нит' старости старе моје мајке, 10
„Већ се смијем, мило добро моје!
„Док сам био лудо момче младо,
„Сустиже ме турска потурица,
„А код мене ништа од оружја,
„Већем кеса и коњска торбица, 15
„У њој двадесет и четири чавле,
„И две плоче добра коња мога,
„Тим га удрих мила моја мајко
»Јадно Туре црној земљи паде.
„Ја помислих да се Туре смије 20
„Ал то Туре искезило зубе.“ —
