Zlu večeru večerao Marko,
Malo kruha, i glavicu luka;
Grohotom se nasmijao Marko.
„Što se smiješ moje čedo Marko?
„Jal' ubogoj večerici tvojoj, 5
„Jal' starosti tvoje stare majke?“
Al' joj veli Kraljeviću Marko:
„Ne smijem se, moja stara majko,
„Ja ubogoj večerici mojoj,
„Nit' starosti stare moje majke, 10
„Već se smijem, milo dobro moje!
„Dok sam bio ludo momče mlado,
„Sustiže me turska poturica,
„A kod mene ništa od oružja,
„Većem kesa i konjska torbica, 15
„U njoj dvadeset i četiri čavle,
„I dve ploče dobra konja moga,
„Tim ga udrih mila moja majko
»Jadno Ture crnoj zemlji pade.
„Ja pomislih da se Ture smije 20
„Al to Ture iskezilo zube.“ —
