Јунак прођох земље и градове,
Нигде мене не заболе глава:
Кад ја дођох у мајчине дворе,
Заболе ме на мајчином крилу.
Ја не жалим што ћу млад умрети, 5
Ја не жалим ни оца ни мајку,
Нит' ја жалим браца ни сестрицу;
Но ја жалим мога коња врана,
Коме ћу га тужан оставити?
Да г' оставим мојој старој мајци, 10
Мајка ми је стара и нејака,
Не може га зобљу назобити,
Не може га водом напојити:
Да г' оставим мојој милој сеји,
Сеја ми је много жалостивна, 15
Сузама ће воду замутити,
А мој вранац мутне воде не ће:
Да т' оставим мојој верној љуби,
Љуба ми је од туђега рода,
Одвешће га новоме пазару, 20
Продаће га млада у бесцење,
За белило и за руменило
И за оно сјајно огледало,
Д' у њег' гледа за мном да погледа.
