Junak prođoh zemlje i gradove,
Nigde mene ne zabole glava:
Kad ja dođoh u majčine dvore,
Zabole me na majčinom krilu.
Ja ne žalim što ću mlad umreti, 5
Ja ne žalim ni oca ni majku,
Nit' ja žalim braca ni sestricu;
No ja žalim moga konja vrana,
Kome ću ga tužan ostaviti?
Da g' ostavim mojoj staroj majci, 10
Majka mi je stara i nejaka,
Ne može ga zoblju nazobiti,
Ne može ga vodom napojiti:
Da g' ostavim mojoj miloj seji,
Seja mi je mnogo žalostivna, 15
Suzama će vodu zamutiti,
A moj vranac mutne vode ne će:
Da t' ostavim mojoj vernoj ljubi,
Ljuba mi je od tuđega roda,
Odvešće ga novome pazaru, 20
Prodaće ga mlada u bescenje,
Za belilo i za rumenilo
I za ono sjajno ogledalo,
D' u njeg' gleda za mnom da pogleda.