*** На криоцу ветра летио бих тужан

*** Писац: Милета Јакшић

* * *

        ***

На криоцу ветра летио бих тужан,
Где ружице красне цвета дивни цвет,
Где младости прве у присанку милом
Раскриљен ме чека тај чаробни свет.

Па кад песма јекне у зорин освитак
Плане јарко сунце, проспе зрачак чист,
Па кад шева певне, јекне гора чарна
Од милине силне затрепери лист.

Па кад јутро дивно по беломе свету,
Распе чари своје по горици свуд,
А ти, мила душо, певаш сетну песму,
И драгана чекаш на слађану груд.

И над тобом славуј прижељкује тихо
И лозица дивна свела густи хлад,
Као звуке сетне с Еолове харфе
Вечито бих слуш'о тај умилни склад.

---

Извор

• [*** На криоцу ветра летио бих тужан], Јавор, год. XIX, бр. 2, 12. јануар 1892. године, стр. 17.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 89 година.