*** Na kriocu vetra letio bih tužan

*** Pisac: Mileta Jakšić

* * *

        ***

Na kriocu vetra letio bih tužan,
Gde ružice krasne cveta divni cvet,
Gde mladosti prve u prisanku milom
Raskriljen me čeka taj čarobni svet.

Pa kad pesma jekne u zorin osvitak
Plane jarko sunce, prospe zračak čist,
Pa kad ševa pevne, jekne gora čarna
Od miline silne zatreperi list.

Pa kad jutro divno po belome svetu,
Raspe čari svoje po gorici svud,
A ti, mila dušo, pevaš setnu pesmu,
I dragana čekaš na slađanu grud.

I nad tobom slavuj priželjkuje tiho
I lozica divna svela gusti hlad,
Kao zvuke setne s Eolove harfe
Večito bih sluš'o taj umilni sklad.

---

Izvor

• [*** Na kriocu vetra letio bih tužan], Javor, god. XIX, br. 2, 12. januar 1892. godine, str. 17.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Mileta Jakšić, umro 1935, pre 89 godina.