(Збогом!... Никада можда нећу)

Војислав Илић

(Збогом!... Никада можда нећу) Писац: Војислав Илић

  Збогом!... Никада можда нећу
Твој мили више чути глас,
Никада неће рука моја,
Грлећи тебе у самоћи,
Расплести твоју густу влас;
Нити ће икад више моћи
Чаробна сенка тавне ноћи
У загрљају наћи нас...
И све то зашто? Ја сам знао:
Туга и радост - све је сан.
И док сам слатки санак снивô,
С гордошћу ја сам очекивô
Растанка нашег тужни дан.

  Тако побожно факир пада.
Служећи верно богу свом:
Свршетак игре смрт му спрема,
Ал' он од смрти страха нема,
Него се гордо срета с њом.

1. јануар 1887.

Извори

• Војислав Илић: Лирско песништво, страна 9, 2.књига, Вук Караџић, Београд.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Војислав Илић, умро 1894, пре 130 година.