(Zbogom!... Nikada možda neću)

Vojislav Ilić

(Zbogom!... Nikada možda neću) Pisac: Vojislav Ilić

  Zbogom!... Nikada možda neću
Tvoj mili više čuti glas,
Nikada neće ruka moja,
Grleći tebe u samoći,
Rasplesti tvoju gustu vlas;
Niti će ikad više moći
Čarobna senka tavne noći
U zagrljaju naći nas...
I sve to zašto? Ja sam znao:
Tuga i radost - sve je san.
I dok sam slatki sanak snivô,
S gordošću ja sam očekivô
Rastanka našeg tužni dan.

  Tako pobožno fakir pada.
Služeći verno bogu svom:
Svršetak igre smrt mu sprema,
Al' on od smrti straha nema,
Nego se gordo sreta s njom.

1. januar 1887.

Izvori

• Vojislav Ilić: Lirsko pesništvo, strana 9, 2.knjiga, Vuk Karadžić, Beograd.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Vojislav Ilić, umro 1894, pre 130 godina.