Бајалица одведе болесника с вечери или ујутру рано на буњиште. Са собом понесе побачену метлу, главицу белог лука, кокошињак и посипку жара. На жар метне бели лук и кокошињак, па му то остави испод ногу, и трљајући му далак (трбух) кроз кошуљу, говори (шапућући):
Шта ћеш ту, наметнути намете,
кад ти ту место није?
Ту за тебе нема постеље,
нема ручка ни вечере.
Иди у пусту гору, 5
кроз мутну воду.
Тамо су сви твоји.
Тамо ти је кућа.
Тамо ти је спремљен ручак и вечера.
Тамо те чека мека постеља. 10
Тамо да идеш.
Овде је место опогањено
кокошињаком и намирисано белим луком.
Ватром изгорело,
а метлом пометено. 15
Одлази!
За овим се болесник окади на онај бели лук и кокошињак. Тако ваља да се баје три јутра или три вечери за три дана.
(Љубава)
Певач, место записа и напомена
Референце
Извор
Мијатовић, Станоја М. Народна медицина Срба сељака у Левчу и Темнићу, СЕЗ, XIII (1909), с. 310.
Лазаревић, Велибор: Народне басме и лечења у Левчу и Темнићу; Лепосавић : Институт за српску културу Приштина - Лепосавић, 2020., стр. 253. бр. 151.
