Bajalica odvede bolesnika s večeri ili ujutru rano na bunjište. Sa sobom ponese pobačenu metlu, glavicu belog luka, kokošinjak i posipku žara. Na žar metne beli luk i kokošinjak, pa mu to ostavi ispod nogu, i trljajući mu dalak (trbuh) kroz košulju, govori (šapućući):
Šta ćeš tu, nametnuti namete,
kad ti tu mesto nije?
Tu za tebe nema postelje,
nema ručka ni večere.
Idi u pustu goru, 5
kroz mutnu vodu.
Tamo su svi tvoji.
Tamo ti je kuća.
Tamo ti je spremljen ručak i večera.
Tamo te čeka meka postelja. 10
Tamo da ideš.
Ovde je mesto opoganjeno
kokošinjakom i namirisano belim lukom.
Vatrom izgorelo,
a metlom pometeno. 15
Odlazi!
Za ovim se bolesnik okadi na onaj beli luk i kokošinjak. Tako valja da se baje tri jutra ili tri večeri za tri dana.
(Ljubava)
Pevač, mesto zapisa i napomena
Reference
Izvor
Mijatović, Stanoja M. Narodna medicina Srba seljaka u Levču i Temniću, SEZ, XIII (1909), s. 310.
Lazarević, Velibor: Narodne basme i lečenja u Levču i Temniću; Leposavić : Institut za srpsku kulturu Priština - Leposavić, 2020., str. 253. br. 151.
