Старци љубе рујно вино, као дјеца млеко,
Има који и сувише среброљубив дјеко.
Уз пећ топлу баке љубе древне припов’јетке,
Шта се мили удовицам, не знам, јер су јетке.
Удовци се радо ките, често брију браду, 5
Костреше се гдигод виде коју лепу младу.
Младожење - (нек’ остане, та ми се сви знамо),
А супруге воскиштава брачно ложе само.
Но дјевојке, правду рећи, ни саме не знаду,
Ни шта љубе ни не љубе у селу и граду; 10
Триста жеља, триста ћуди и триста избора,
Као суште волшебнога житељнице двора:
Нек’ вилују, но жалко је, што се поуглубе,
И што другда више пјесне него пјевца љубе.