Шаран/8

ПРИЗОР ОСМИ

ПРИЗОР ОСМИ

АНА и пређашњи

АНА (долази): Каквог шарана?
ПАНТА: Та немој се бунити: каквог шарана? Шарана што сам га ископао!
АНА (га гледа зачуђено).
ПАНТА: Та што ме гледиш као да ме никад ниси видела. Донеси шарана.
АНА (сасвим мирно): Бог с тобом! Ајао, терете! Човече, прекрсти се. Јеси л' ти при себи? Какав те је шаран напао!
ПАНТА (све се већма једи): Жено, немој се са мном шалити, ја нисам за шалу. Дај шарана да покажем сину. (Показује Станку место.) Ево ту, види, ту сам га ископао.
АНА: Ха, ха, ха! Шарана ископао!
СТАНКО: Јао, забога, бабо!
ПАНТА: Таки у кућу по шарана, немој се ту претварати.
АНА (забринуто): За име света, човече, шта је теби, где би ти шарана ископао!
ПАНТА: Ху, триста вам мука ваших, та нисам ја ни пијан ни луд. Ту је шаран био, ту сам га ископао! Та оволики је као рука, све се праћакао.
АНА (лупи длан о длан, па хоће да иде).
ПАНТА (јако љутито): Та куда ћеш ти, заврзанко? Шта се ти чудиш кад си га сама узела и однела да га печеш. Та стани, јеси л' чула, дај шарана! (Повија је)
АНА (побегне на улицу).
ПАНТА: Е, сад да нисам паметан човек, бих пукао од једа! Дао сам јој шарана у руке! И сама се чудила, као што сам се и ја испрва чудио, па сад силом да ме утера у лаж.
СТАНКО: Бабо, проводите л' ви шалу, ил' ви то баш озбиља кажете? Ја не знам шта да мислим!
ПАНТА: Та мисли ти што хоћеш, кад ја што својим очима видим, мени не треба доказивати. А чекај, кујо, дођи само да ти ја покажем!
СТАНКО: Ал' забога!

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Јовановић Змај, умро 1904, пре 120 година.