Šaran/8
| ◄ PRIZOR SEDMI | PRIZOR OSMI | PRIZOR DEVETI ► |
PRIZOR OSMI
ANA i pređašnji
ANA (dolazi): Kakvog šarana?
PANTA: Ta nemoj se buniti: kakvog šarana? Šarana što sam ga iskopao!
ANA (ga gleda začuđeno).
PANTA: Ta što me glediš kao da me nikad nisi videla. Donesi šarana.
ANA (sasvim mirno): Bog s tobom! Ajao, terete! Čoveče, prekrsti se. Jesi l' ti pri sebi? Kakav te je šaran napao!
PANTA (sve se većma jedi): Ženo, nemoj se sa mnom šaliti, ja nisam za šalu. Daj šarana da pokažem sinu. (Pokazuje Stanku mesto.) Evo tu, vidi, tu sam ga iskopao.
ANA: Ha, ha, ha! Šarana iskopao!
STANKO: Jao, zaboga, babo!
PANTA: Taki u kuću po šarana, nemoj se tu pretvarati.
ANA (zabrinuto): Za ime sveta, čoveče, šta je tebi, gde bi ti šarana iskopao!
PANTA: Hu, trista vam muka vaših, ta nisam ja ni pijan ni lud. Tu je šaran bio, tu sam ga iskopao! Ta ovoliki je kao ruka, sve se praćakao.
ANA (lupi dlan o dlan, pa hoće da ide).
PANTA (jako ljutito): Ta kuda ćeš ti, zavrzanko? Šta se ti čudiš kad si ga sama uzela i odnela da ga pečeš. Ta stani, jesi l' čula, daj šarana! (Povija je)
ANA (pobegne na ulicu).
PANTA: E, sad da nisam pametan čovek, bih pukao od jeda! Dao sam joj šarana u ruke! I sama se čudila, kao što sam se i ja isprva čudio, pa sad silom da me utera u laž.
STANKO: Babo, provodite l' vi šalu, il' vi to baš ozbilja kažete? Ja ne znam šta da mislim!
PANTA: Ta misli ti što hoćeš, kad ja što svojim očima vidim, meni ne treba dokazivati. A čekaj, kujo, dođi samo da ti ja pokažem!
STANKO: Al' zaboga!
|